Хуманост је попут лавине. Изазивањем, покреће се још већа бујица. У томе је и лепота хуманости. Такву бујицу су покретали многи, а допринела је и госпођа Сања Марковић из Косовске Митровице, која је уз подршку ученичког парламента Гимназије свој допринос ширењу несебичности дала онима којима је у овом тренутку итекако потребна, породици Стојановић из Босца. Из тог разлога имамо потребу да изнесемо једну мисао великог Махатма Гандија ”Човек постаје великан сходно степену на којем ради за добробит других људи.” Зато, сама идеја доброчинства људима даје садисфакцију унутар себе, која, као што смо поменули, највише бива потврђена рађањем нове идеје о хуманости. Захваљујемо се из тог разлога свима који не прекидају, чак настављају, овај, за сада, чврст ланац доброчинства.